Nakog visegodišnjeg ljubomorisanja moje bivše devojke, bez ikakvog razloga leđa sam okrenuo najboljoj i dugogodišnjoj drugarici. Jednostvano sam prestao da se javljam, da je pozdravljam, da joj odgovaram, pa čak i da je izbegavam kako bih udovoljio ovoj drugoj, a to sam nažalost učinio u jako teškom periodu njenog života. Sramota me, pogrešio sam! Nema načina da se iskupim al tako sam zaslužio. Tako dobro ljudsko biće ne možeš upoznati svaki dan i ako ovo čita samo želim da zna da joj iskreno i od srca želim sve najbolje!
U prethodnoj firmi sam imala šefa koji je tiranin - galami, ponižava, ne daje platu, pa je još usput I smanji, a kolektiv nam je bio sjajan - svi smo u istoj situaciji I podržavamo jedni druge, sa svakim možeš popričati o svemu. U sadašnjoj firmi imam šefa koji je normalan čovjek, primanja redovna, ima čak I bonusa, ali je kolektiv takav da ga nikom ne bih poželjela. Svaki dan bih plakala od muke poslije posla. Tačno ne znam gdje mi je bilo bolje, odnosno gore.
0 komentari:
Objavi komentar